ostalo

PET NA PET – Igor Kolaković: Ništa bez velikog entuzijazma, rada i zalaganja

Trofejni odbojkaški trener i selektor je kao uzora imao i košarkaša Dragana Kićanovića!

PET NA PET - Igor Kolaković: Ništa bez velikog entuzijazma, rada i zalaganja

Podgoričanin Igor Kolaković je čuveni odbojkaš, crnogorski trener koji je najveće uspehe imao kao selektor odbojkaške reprezentacije Srbije.

U vreme Igorovog  mandata, koji je trajao devet godina, naša Plava četa osvojila je zlatnu i bronzanu medalju na Evropskim prvenstvima. Potom, bronzu na Svetskom šampionatu, ali i dva srebra i jednu bronzu, u Svetskoj ligi. Kao igrač okitio se nacionalnim medaljama u dresu Partizana. Sa puno uspeha radio je i kao klupski trener pa je sa podgoričkim klubom bio prvak Jugoslavije, SiCG, Crne Gore…Predvodio je slovenački “Volej” sa kojim je dva puta bio šampion Dežele.

Pored toga što će podržati MOZZARTOV društveno odgovorni rad učešćem u MOZZARTOVOM “Humanitarnom tiketu u podne”, Igor Kolaković je dao odgovore na pet pitanja za naš portal…

1.Da li ste svojevremeno pored odbojke trenirali još neki sport i koji?
Kao dečak sam se bavio košarkom i rukometom, ali veoma, veoma, kratko. Rodio sam se u Podgorici u kojoj odbojka nije bila posebno popularna. Ipak, komšije i  prijatelji iz zgrade u kojoj sam živeo počeli su da igraju odbojku. I ja sam krenuo sa njima. Možete misliti, mreža nam je bila ograda obližnjeg dečjeg vrtića, ali to me nije sprečilo da se zarazim odbojkom što traje do današnjih dana”.

2.Ko Vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“U tom periodu devojke i mladići su pratili sva velika takmičenja, u svim sportovima. Vezivali smo se za aktuelna prvenstva, sve sportove i pronalazili svoje junake… Za mene su to bili košarkaš Dragan Kićanović, rukometaš Hrvoje Horvat, odbojkaš Rade Malević…”.

3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
“ Sa ozbiljnim treniranjem odbojke krenuo sam u Podgorici, zato je Budućnost klub za koji navijam svim srcem”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Sećam se 2002. godine i finalne utakmice za prvaka tadašnje države koja je odigrana u Morači. Meč je pratilo oko 7.000 navijača, sve je gorelo, a Budućnost je dobila Budvansku Rivijeru i postala šampion. Kad je reprezentacija u pitanju sećam se zlatne medalje iz Beča sa EP 2011. godine. U finalu smo savladali Italiju i tad sam kazao ‘vežbali smo Bože pravde’, zatrebalo nam je.  Godinu dana pre toga na Svetskom šampionatu tukli smo Italijane i uzeli smo bronzu. Još jednu medalju nosim u srcu, bronzu iz Kopenhagena, dobili smo Bugarsku, a finalni mečevi odigrani su na fudbalskom stadionu. Odbojka je tad probila limite”.

5 Životni i sportski moto?
“Sport je replika života. U životu i sportu se ništa značajno ne može postići bez velikog entuzijazma, rada, zalaganja…”.

Bonus pitanje za našeg gosta ni ovoga puta ne izostavljamo, ali moramo naglasiti da ćemo na kladilački rezime ove priče morati malo da sačekamo. Naime, Kolaković je razmišljao o GG igri na meču MONAKO – NICA. U međuvremenu, zbog najavljenih protesta u Francuskoj, odloženi su svi mečevi 17. kola elitne lige ove države. Nadamo se da nećemo dugo morati da čekamo na uzbuđenja s francuskih fudbalskih terena.

PIŠU: Nela i Đurđe MEČANIN
Djurdje.mecanin@mozzartbet.com
FOTO: 
MN Press