kosarka

Pet na pet – Žarko Paspalj: Ljubav treba da bude jedini pravi motiv

Prvi sagovornik Mozzartove rubrike „Pet na pet“  bio je bivši jugoslovenski i srpski košarkaš Žarko Paspalj. Pedesetjednogodišnji Pljevaljac imao je bogatu košarkašku karijeru koju je započeo u Budućnosti iz Podgorice, veličinu je dokazao igravši i za San Antonio, a završio je u bolonjskom Kinderu. Igrao je u redovima Partizana kada je taj klub osvajao brojne titule, a i sa reprezentacijom je postigao više nego odlične rezultate.Uvek staložen i smiren igrač, nepogrešiv u napadu i sjajan u odbrani, Žarko nam je otkrio nekoliko zanimljivih detalja iz svog života.

1.Koja je Vaša omiljena igra iz detinjstva?

Ž. Paspalj:Kada se prisetim svog detinjstva, mogu reći da košarka nije bila prvi sport koji sam igrao. U to vreme nam je bilo bitno da imamo dobro društvo, a kada se takvo društvo okupi igralo se  skoro sve. Fudbal je bila „društvana stvar“ koju smo svi igrali, mada sam ja izuzetno voleo stoni – tenis i igrao sam ga sasvim dobro.

2.Ipak, košarka postaje Vaša igra broj jedan. Da li je neko uticao na to?

Ž. Paspalj: Ne. Sam sam odlučio da treniram košarku. Niko nije uticao na moj izbor.

3.Ko je bio Vaš sportski uzor iz dečačkih i tinejdžerskih dana?

Ž. Paspalj: Nisam imao uzor. Bila mi je bitna igra. Uz košarku sam rastao, sazrevao i imao sam sreću da treniram to što volim.

 4.Koji sportski klub nosite u srcu?

Ž. Paspalj: To je definitivno Budućnost iz Podgorice. Tu sam započeo svoje prve košarkaške korake i taj klub je za mene imao veliku težinu. U njemu sam proveo svoje najradosnije tinejdžerske dane. Kasnije sam prešao u Partizan, ali definitivno mogu reći da je Partizan imao veliki značaj za moju karijeru, ali Budućnost je bila i ostala u mom srcu.

5.Sportska poruka mladim snagama koje dolaze?

Ž. Paspalj:Svakom mladom čoveku koji ima na umu da trenira neki sport, najiskrenije bih poručio da ljubav treba da bude jedini pravi motiv. Svaki uspeh dolazi isključivo iz ljubavi. Nije lako biti vrhunski sportista, ali ako je ljubav pokretač, onda je uspeh neminovan.

 

Nela i Đurđe Mečanin