ostalo

PET NA PET – Bratislav Bata Đorđević: Misli srpski, delaj svetski

O našem sutrašnjem plemenitom kladiocu Bratislavu Bati Đorđeviću se uglavnom sve zna. Bio je čuveni košarkaš, a još poznatiji trener. Košarkašku karijeru povezujemo sa beogradskim Radničkim odnosno Crvenom zvezdom, ali da podsetimo da je vodio Limož, Maribor, IMT kao i nacionalne selekcije Iraka i UAE. Radio je kao profesor fizičkog vaspitanja, bio je savetnik mnogim ekipama, osnivač je prvih kampova u tadašnjoj državi i Više košarkaške škole.

 Realno, na Batinom optimizmu i energiji mnogi bi mogli da mu pozavide ili bolje rečeno da se ugledaju na Đorđevića seniora. Našim čitaocima i svim žiteljima Srbije Đorđević je poručio da rade na preventivi, fizičkoj aktivnosti, vode računa o pravilnoj ishrani. Naravno, o duhovnosti, pozitivnim mislima, ujedinjenju cele nacije jer samo zajedničkim snagama možemo prebroditi sve prepreke pa i koronavirus. Bratislav poručuje da koroni treba prići bez panike i straha, a uz dobru preventivu, zdravstvo, bolesti se mogu sprečiti i prevazići.

 Bata Đorđević sutrašnji potencijalni dobitak u Humanitarnom tiketu namenjuje udruženju “Živimo zajedno”. Inače, otac je Aleksandra Đorđevića čuvenog košarkaša, trenera, selektora koga mnogi zovu Sale nacionale.   

 1.Da li ste se svojevremeno bavili još nekim sportskim aktivnostima osim košarkom?

“Naravno, pa moja generacija ‘staraca’ živela je za sport. Od najranijeg detinjstva bili smo fizički aktivni, od najobičnijeg trčanja oko zgrade, atletike, fudbala do košarke. Dve godine sam trenirao fudbal u Hajduku sa Liona, a od 1954. godine počeo sam da treniram košarku. Moj prvi i jedini klub za koji sam igrao bio je beogradski Radnički. Nakon odsluženja vojnog roka uplovio sam u trenerske vode”.

2.Ko vam je bio uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

”Košarkaši Radničkog, pre svih Miodrag Sija Nikolić. Potom, Ranko Žeravica, Nemanja Neca Đurić i mnogi drugi košarkaši koji su bili sjajni igrači. Iz juniora prešao sam u prvi tim kod Pive Ivkovića. Tih godina smo ulazili u najviši rang takmičenja pa ispadali. Po kvalitetu bili smo smo četvrti klub u Beogradu”. 

  1. Koji klub nosite u navijačkom srcu?

“Sve klubove iz Srbije. Realno, prešpartao sam celu zemlju. Kao član našeg Saveza imao sam zadatak da pomažem, koordiniram, dajem savete mnogim ekipama. Sećam se da sam bio u čačanskom Borcu u sezoni 73/74 kada je Slobodan Conja Koprivica bio trener, a Borac imao sjajan tim sa Radmilom Mišovićem na čelu”.

 

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Uh, ima ih prilično, ali izdvojiću neke iz trenerske karijere. Bio sam trener Crvene zvezde, a igrali smo dvomeč sa Simentalom. Prvu utakmicu smo izgubili sa 24 poena razlike, ali smo u revanšu slavili sa 26. Meč je obeležila opšta tuča igrača, publike, milicije…prekid utakmice koja se može svrstati u legendarne. Potom, meč Kupa šampiona sa madridskim Realom iz sezone 72/73. Slavne Madriđane totalno smo zbunili odbranom koju smo igrali, a Moka Slavnić i Goran Rakočević su bili fenomenalni. Pobedili smo sa 77:74. Nakon tog trijumfa dobili smo deset mečeva u nizu, izgubili smo od Radničkog pa ostali bez titule, ali smo osvojili kup. Tada smo igrali polufinale Kupa šampiona protiv moskovskog CSKA koji je predvodio čuveni Aleksandar Gomeljski. To je najveći rezultat Zvezde u tom takmičenju, a vodio sam sjajne igrače poput Slavnića, Kapičića, Simonovića, Lazarevića…”.

  1. Da li imate životni ili sportski moto?

“Misli srpski, delaj svetski, što je moto i našeg udruženja Srpski krivak”.

IZVOR: MOZZART SPORT

Djurdje.mecanin@mozzartbet.com