ostalo

DVA plus JEDAN – Aleksandar Bata Atanasijević: Našu zemlju je zajedništvo, u teškim momentima, uvek izdvajalo od drugih država

Kao dečak paralelno je trenirao košarku, rukomet i odbojku. Bilo mu je najlepše na odbojkaškom terenu. Jednostavno je uživao pa je to odnelo prevagu da se u potpunosti posveti odbojci. Više faktora se poklopilo oko odbojke, Batin tata je igrao odbojku, u školi je postojao odbojkaški klub što je tehnički olakšavalo da bude redovan na treninzima, a pratio je utakmice naše reprezentacije, posmatrao sve igrače i skidao sve poteze. Olimpijske igre u Sidneju, i naša zlatna medalja, ostale su Atanasijeviću u posebnom sećanju.  Takođe, utakmica kad su postali kadetski prvaci sveta u sezoni 2009/10. godine je događaj koji je uticao da se profesionalno posveti odbojci i da je u listi prioriteta postavi ispred fakulteta. Seća se i utakmice, protiv Nemačke, na kontinentalnom šampionatu 2017. godine koje je održano u Poljskoj. Naravno, osvojiti Skudeto je nešto posebno. Aleksandar smatra da je cena uspeha težak rad, posvećenost poslu i odlučnost da bilo pobedili ili izgubili, treba pružiti sve od sebe zadatku koji je bio u rukama.

1.Koliko je, u današnje vreme, važno biti human i šta najčešće čoveka motiviše da bude plemenit?

“Smatram da u današnje vreme u kome se sve brzo dešava, obzirom na količinu obaveza koju ljudi imaju, svi pomalo zaboravljamo najvazniju stranu koju svako od nas treba da pokaže, a to je humanost. Možda bi prava stvar bila da nekako uspemo da se svi zajedno okupimo oko jedne velike akcije i na taj način pomognemo svima kojima je pomoć potrebna. Naravno, kad se govori o pomoći ne mislim samo na materijalnu pomoć nego i na pružanje pažnje i mogućnosti da pokažemo pravi put. Ono što je našu zemlju uvek izdvajalo od drugih. To je, pre svega, zajedništvo u teškim momentima”.

2.Kojim dobrotvornim akcijama se najradije odazivate, dobrotvornim koncertima, predstavama, utakmicama, donacijama, slanjem humanitarnih SMS poruka …?

“Žao mi je što, zbog boravka u inostranstvu, nisam u prilici da prisustvujem humanitarnim događajima u Srbiji, ali sam siguran da ću na kraju karijere veliki deo svoje pažnje i vremena usmeriti upravo tamo gde mogu da pružim makar i mali doprinos boljitku svih nas”.

3.Klub koji nosite u navijačkom srcu ?

“Dugo sam igrao u Partizanu sa kojim sam osvojio šampionsku titulu pa mogu reći da navijam za Partizan. U Peruđi sam bio sedam godina, zajedno smo rasli,  i svrstavali su nas u red najboljih svetskih klubova. U Italiji, nije fraza, zaista sam se osećao kao kod kuće”.

Bonus pitanje: Na koje profesionalne obaveze ste trenutno fokusirani, malo o Vašim poslovnim obavezama. Šta Vas najbolje opušta, muzika, knjiga, druženje sa porodicom, prijateljima, molitva, šetnja, priroda, cveće, kućni ljubimci, televizija, radio, društvene mreže, neki hobi, rekreacija…?

“Trenutno igram u Kini, u Šangaju, i u fazi smo plej –ofa pa gledam da budem maksimalno fokusiran na klupske obaveze, s obzirom da je završni deo sezone. Svaki slobodan trenutak koristim da uživam sa porodicom i odmorim uz neki dobar film ili knjigu. Skoro sam postao otac pa je vremena sve manje, ali mi je najvaznije da budem uz sina, u svakom trenutku, i aktivno učestvujem u njegovom odrastanju”.

ĐURĐE MEČANIN