Živeo je blizu Kolonije, koja tek što je izgrađena, a tu su živeli oficiri. Pored fudbala igrao je stoni tenis, odbojku, a nešto kasnije i boks. Ipak, osnovna ljubav je bio fudbal.
– Moj prvi trener bio je Dragan Silađi, bio je i stomatološki tehničar, pa Čika Pajo kada su u pitanju mlađe selekcije. Kosta Lazarević, bivši fudbaler Borca, trenirao je seniore u Zanatliji. Kasnije, zbog prezauzetosti, napustio je trenersko mesto, a ja sam ga zamenio. Igrao sam u Zanatliji oko 10 godina. I to je moje prvo trenersko mesto – priča Mihailo Kolarević.
- Potom se na jednom vašem treningu pojavio Gojko Zec koji je vodio Borac.
– Zec je persirao svoj deci, bio je pravi pedagog. Gojkovo pitanje me šokiralo! Da li želite da budete trener mlađih selekcija Borca? Šokiran i zbog činjenice da je moj prvi trener, Silađi, bio trener mlađih kategorija. Dalje, učio sam od trenera Borca, od Škobe i ostalih… Kazao sam Zecu da je bolje da uzme nekog igrača Borca za trenera, da ne bi čaršija pričala šta će trener Zanatlije u Borcu. Zec je bio skoro ljut, začuđen, jer sam odbio ponudu. Na to mesto došao je Dragan Bojović Patak.
- Posle dve godine Patak je zamenio Zeca na mestu trenera prvog tima.
– Da, Zec je preuzeo Budućnost, a potom me Bojović poziva da uzmem mlađe selekcije, omladince. Odgovor je bio kao i Zecu, negativan. Inače omladinci Borca i seniori Zanatlije su svake sedmice igrali kontrolne utakmice. Dobro smo se poznavali, a “pritisak” su izvršili Dule Petrović Mufta i moji igrači. Tako sam prihvatio poziv.
- Vi ste se maksimalno angažovali.
– Išao sam na sve seminare, trudio sam se da odem na sve kurseve, dobio sam zvanje trenera prvog razreda, pa trenera. Negde 1974. godine, FSJ organizuje školu za višeg fudbalskog trenera i Ćuka i ja prvi dobijamo to zvanje, 1977. godine. To je bilo najviše zvanje, nije bilo Pro licence. Kontaktirao sam još Gojka Zeca, sve radi što bolje edukacije.
- Imate zvanje stručnog trenera za mlađe kategorije, FSS, UEFA i FIFA.
– Da, da.
- Trenirali ste i Jovaševića.
– Miloš Jovašević je bio moj đak, a kasnije je igrao u OFK Beogradu i u mnogim drugim timovima. Pa Jurda iz Medicinske škole, pa Baralića…
- Najbolji igrač Borca svih vremena…
– Dušan Ćuka Radonjić, kao igrač. Radojko Avramović kao najbolji golman. Moja ideja je da se svake godine biraju najbolji u više kategorija do sudija, sportskih radnika…”.
- U Borcu ste, sa prekidima, proveli 25 godina.
– Takmičarske 74./75. godine izabran sam za trenera prvog tima. Bio sam i instruktor FS Zapadne Srbije.
- Šta smatrate za svoj najveći uspeh?
– U sezoni 72./73., a godište 1954. i 55. su izborili prvo mesto na nivou Srbije. Igrali smo finale Jugoslavije, sa Dinamom iz Zagreba. Trener Zvezde Miljan Miljanić, a Dinama Kapetanović. Mi smo igrali pred 55 hiljada gledalaca i to se ne može ponoviti. Bila je velika država. Još bitnije taj stvaralački rad, jedna od tri najuspešnije ekipe u stvaralačkom radu. Hajduk, Partizan i Borac…Ne postoji beogradski klub gde nije igrao neko iz omladinaca Borca.
- A seniorski uspeh?
– Pa kvalifikacije i to što su igrali Borčevi igrači. Takođe, kada je Borac bio četvrti, sa Rajevcem, i igrao u Evropi.
- Ispričajte anegdotu sa Bijom Stankovićem?
– Pitali su Biju “Kako ste sa Čačanima uspeli da uđete u viši rang”? Bija odgovara da nisu svi bili Čačani jer je Puzo bio iz Vape, a Čvoro iz Ljubića.
- Trenirali ste i žensku fudbalsku ekipu?
– 1. oktobar koji je igrao Prvu ligu. Potom, vodio sam Fontanu u malom fudbalu. Osvojili smo četiri titule na nivou Jugoslavije, Srbije, Balkana… – zaključio je Mihailo Kolarević.
Tekst i foto: Đ. Mečanin/Kablarnet.rs
| Mihailo Kolarević je rođen 31. oktobra 1938. godine u selu Vučak, opština IvanjicaU Čačku je živeo od 1945. godine
Fudbal je počeo da trenira u FK Sloboda da bi prešao u FK Zanatlija, zonski stepen takmičenja Deset godina igrao fudbal da bi uplovio u trenerske vode Postao trener kandidat, trener, pa trener prvog razreda, a 1977. godine završio je Višu trenersku na FSiFV Univerziteta u Beogradu Borac je bio priznat po radu sa mladima što je Mihailo Kolarević oplemenio. Pod palicom Kolarevića Borčevi omladinci su dva puta igrali finale kupa, ali bili i prvaci Srbije Igrali su Kolarovi puleni finale Jugoslkavije sa Dinamom U Borcu je proveo četvrtinu veka, potom, bio trener Javora, Metalca, Takova, Sušice, Metalca KV, bio trener u Angoli Osnovao je Mladost Radost, radio na TV Galaksija i drugim televizijama Dobitnik nagrade za životno delo Grada Čačka od UNG Čačka |