kosarka

Istorija čačanske košarke: Prvo gostovanje Borca u inostranstvu 1955. godine

 Danas živimo u svetu koji podrazumeva redovne utakmice košarkaških klubova u međunarodnim takmičenjima, gostovanja na evropskim turnirima, pripremne mečeve u inostranstvu. Jedan od „zadataka” sporta upravo je i pojačavanje kontakta između mladih ljudi iz različitih kultura i država.

Tim Borca na turniru u italijanskom gradu Vijaređu

Međutim, nije sve uvek bilo tako. Jugoslavija je posle Drugog svetskog rata imala ubrzan razvoj fizičke kulture i sporta na sovjetskim načelima masovnosti i amaterizma, kao sastavnom delu ideološko-političkog uticaja na mlade generacije s ciljem kanalisanja energije omladine prema svojim ciljevima, ali u jednom zatvorenom društvu.

Sve do 1948. Titova Jugoslavija bila je „šampion staljinizma” u Istočnoj Evropi, da bi posle raskida sa Staljinom tražila sopstveni put u socijalizam, što je od 1950. uslovilo i postepeno otvaranje prema zapadnim liberalno-kapitalističkim zemljama. Socijalistička Jugoslavija nikada nije bila demokratska zemlja, ali je imala liberalniji režim u odnosu na druge komunističke zemlje Istočne Evrope pod kontrolom Sovjetskog Saveza. Posedovanje prava na slobodno kretanje i putovanje bila je važna osobenost uočljiva već od početka pedesetih, da bi deset godina kasnije to postalo masovna pojava.

Kao i u celoj Jugoslaviji ni u Čačku posle 1945. putovanja u inostranstvo nisu bila uobičajena pojava. Organizovani izleti i ekskurzije su postojali, ali lična inicijativa nije bila poželjna. Uobičajena procedura promene prebivališta unutar istog mesta, ili preseljenja u drugo naselje, kao i standardna prijava dolaska stranih državljana, strogo su registrovani. Slobodno kretanje je bilo ograničeno, a početkom pedesetih, na primer, učenici i nastavnici nisu mogli vikendom i za vreme raspusta da se udalje iz Čačka (čak ni svojoj kući), bez dozvole direktora, sa tačnim podacima gde idu i koliko će se dugo zadržati.

Zato je odlazak košarkaša Borca 1955. na turnir u Italiju zaista bio važan događaj za ceo Čačak, koji se decenijama prepričavao. Uostalom, i košarkašima reprezentativcima Jugoslavije odlazak na Svetsko prvenstvo u Argentinu 1950. bilo prvo iskustvo tog tipa.

Čačanski košarkaši su dugo maštali o gostovanju u Italiji. Prvi meč sa nekim klubom iz inostranstva odigrali su 1950. u Čačku sa ekipom Trsta, a 1953. javno su najavljivali da će italijanski tim Vitorija Pezaro KK Borcu organizovati turneju po Italiji. Ovaj plan nije se realizovao, ali je takva vest u celoj varoši podizala vesela očekivanja.

Konačno, 1955. Borac je pozvan da gostuje u italijanskom gradu Vijaređu, na košarkaškom turniru koji je okupljao solidne ekipe. Pred sam odlazak u inostranstvo košarkaši Borca su učestvovali na jednom pripremnom turniru u Užicu. Kao što je to nalagala već tada ustaljena tradicija, užička publika veoma oštro i „nekulturno” dočekala Čačane uz neprekidna verbalna dobacivala i bacanje najraznovrsnijih predmeta. Na kraju je „Prelazni pehar” osvojio Borac, koji zbog agresivne publike nije ni mogao da se dodeli u Užicu, već to urađeno tek na Železničkoj stanici u Čačku.

Zato je odlazak Borca na košarkaški turnir u italijanski grad Vijaređo 1955. godine, gde su igrali sa Servetom, prvakom Švajcarske, Derbi Lajonsima (ekipa američkih vojnika stacioniranih u Italiji), Crvenom zvezdom iz Beograda, Arisom iz Soluna i domaćinom Sporting klubom iz Vijaređa, proizveo dodatno oduševljenje u Čačku.

Bila je to potvrda kvaliteta koji poseduju, dokaz da su mnogo bolji od svih timova iz okruženja Čačka. Za košarkaše je odlazak na turnir bila prilika i da upoznaju Italiju (Trst, Venecija, Bolonja, Firenca, Piza, Vijaređo), što je mnogim mladim ljudima proširilo civilizacijske vidike i ostavilo nezaboravan utisak.

Vođa puta bio je predsednik kluba Dragan Ćirović (predsednik kluba 1952-1956, doživotni počasni predsednik od 1975), a ispred Državne bezbednosti, bez koje se takva putovanja u to vreme nisu mogla organizovati, delegiran je Miki Spasić, član svih uprava kluba do svoje smrti.

Turnir je osvojila Crvena zvezda, Borac je bio pretposlednji, utakmice je pratilo i po 5.000 gledalaca, a na kraju su Čačani prisustvovali lokalnom karnevalu. Za mnoge košarkaše iz Čačka bio je to prvi odlazak u inostranstvo, a svima prve utakmice koje su igrali izvan Jugoslavije. Borac je na sledeće gostovanje u inostranstvu čekao dugih 10 godina, i tada su otišli u bugarski grad Dimitrovgrad gde su bili gosti tima Haskovo.

Piše: Miloš Timotijević, istoričar