ostalo

Priča sa planinarima: Obilazimo svet, a nismo posetili Kablar, Jelicu, Ovčar…..

Prvo što nam je u razgovoru kazao čačanski alpinista Miroslav Obrenović bilo je da u tekstu nikako ne zaboravimo da pomenemo instruktora i načelnika alpinističkog odseka Slobodana Bobija MilovanovićaBobi 27. januara puni ravno 82 godine i dalje se bavi penjanjem, čak je pola veka napunio kao alpinista, i zahvaljujući Milovanoviću alpinizam je opstao u Čačku. Jedna nova geracija mladih alpinista, pod Slobodanovim vođstvom nastavlja tradiciju planinarenja.

– Svojim zalaganjem i pravim sportskim duhom Bobi zaslužuje da se svaki put, kada se priča ili piše o alpinizmu u Čačku, pomene njegovo ime – naglašava Miroslav Obrenović član Planinarskog društva „Kablar“ i član alpinističkog odseka u sklopu PD „Kablar“.

Vi ste veći deo života proveli u Francuskoj, a poslednjih šest, sedam godina ste član Kablara.

– Da, veći deo života proveo sam u Francuskoj. Sa roditeljima sam u 14 godini otišao, nakon završenog sedmog razreda u OŠ „Filip Filipović“, a vratio sam se, u Čačak, kada sam napunio 60 godina. Međutim, u Francuskoj nisam planinario već sam trenirao karate oko četiri decenije, a fudbal sam igrao oko 30 godina. Igrao sam za klubove koji su naši ljudi tamo formirali, a do pedesete sam igrao za tim iz susedne opštine. U Srbiji sam, kao dete, navijao za Partizan, a tamo za Lion. Olimpik je uvek imao svoju školu fudbala, negovao svoje igrače, a jedan od poznatijih klubova bio je Sent Etjen kada je Ivan Ćurković branio za njih. Gledao sam Safeta Sušića, legendu i, po mom mišljenju, jednog od najboljih igrača za kratke pasove. Kićanović je igrao u Parizu pa su se međusobno Safet i Dragan pratili na utakmicama – ističe Obrenović.

Na Vašu veliku radost imate četiri ćerke koje žive u Francuskoj i Srbiji.

– Sve četiri su rođene u Parizu, ali dve žive u Francuskoj, dve ovde. U kući se uvek govorilo srpskim jezikom pa sve četiri odlično govore naš jezik. Sve su prošle kroz bazene, jer su se bavile plivanjem, ali i tenisom, odbojkom i rukometom. Najmlađa ćerka je bila dobra rukometašica, kako u juniorskim takmičenjima, tako i na fakultetu.

Po četiri puta sedmično ste u Ovčar Banji.

– Ili se šetam ili planinarim po dobro poznatim stazama, jedinicom, peticom , dvojkom, devetkom…Pre tri godine uspinjali smo se na sićevačku, gornjačku klisuru, na Mučanj, na Borski Stol…Stene na Kablaru su krte, krune se i mora se dobro paziti gde se staje. Dešava se da se stena odvali, ostane u ruci ili ne daj Bože da neko sleti.

Rekli ste da je društvo obnovljeno najviše zahvaljujući Bobiju Milovanoviću.

– Bobi ima veliko iskustvo od pedeset godina. Predsednik je Saša Barać, a trenutno imamo oko desetak mlađih momaka od 20 i kusur godina. To su Vučetić, Đurović, Jahura, Vasović, Tešić, Radojičić; Bešević…Veoma je bitno što PD „Kablar“ ima te mlade momke, uz mene i iskusnog Bobija koji se i dalje aktivno penje. U našem sportu bitni su sportski duh, ljubav, motiv…A  veliki motiv daje društvo, dobra ekipa. Za stenu je bitno da je suva, ali ovih dana je prilično hladno.

Na Kablaru se odvijaju određeni radovi.

– Ja nisam apriori protiv svega što se radi. Voleo bih da se nešto lepo uradi na vrhu Kablara. Više sam protiv tog bahatog pristupa, načina na koji su započeti radovi. Kafić i vrh Kablara ne idu zajedno. Treba razmišljati o načinu odvođenja zagađene vode, fekalija, o krtosti stena na Kablaru. Da li je neko prvo odradio studiju izvodljivosti ili su prvo krenuli protesti. Niko ne može da se pouzda u istraživanja iz prošlog veka, vreme radi svoje, tačnije, kiša, sneg, led čine svoje. Svake godine, odvaljujemo nove komade stena, odvajulju se pod nogama, a nekad dodir užeta odvali celu stenu. Ne želim da niko da strada.Mislio sam da će biti samo platforma, ali sada vidim objekat od betona, masivan, koji kvari taj predeo i miriše mi na prevaru. Odskače od krajolika. Rekli su da neće biti kafića, ali Srbija je zemlja čuda…I pitam se, za kraj razgovora, zbog čega više građana Čačka ne izađe na Jelicu, Kablar, Ovčar, Vujan, Bukovik, Ostricu…Ljudi, idite u prirodu, tu je zdravlje, izgovori, vreme su loše opravdanje. Naši ljudi su proputovali svet, ali nisu bili na vrhu Ovčara i Kablara. Fali nam kolektivna svest, vlada egoizam, nešto moramo ostaviti našoj deci – zaključio je Miroslav Obrenović.

Đurđe Mečanin/kablarnet.rs   Foto: priv. arh. Miroslav Obrenović