ostalo

Mirko Mićko Milićević: Debitovao sam za prvu ekipu Crvene zvezde sa 17 godina i nalazim se na sedmom mestu strelaca na derbijima, Zvezda – Partizan, postigao sam Partizanu 38 poena

Rođen je u Gajdobri koja je iznedrila 39 doktora nauka i 36 reprezentativaca. Prvo je trenirao fudbal, pa rukomet. Bio je blizu reprezentacije, ali je doživeo nepravdu zbog koje je prestao da igra rukomet. Jedan od razloga zbog kojih je prešao na košarku je i obuća kuju je nosio, broj patika 51. Igrao je za Zvezdu i Cibonu, govori devet jezika, a nastupao je u sedam država. Omiljeni trener bio mu je Vlada Đurović, u srcu nosi grčki AEK. Dok je aktivno igrao košarku bio je pet sezona najbolji strelac u Turskoj, a tri u Grčkoj. Čuvenom Sabonisu ubacio je 40 poena.

Košarkaša Dalasa Luku Donića odveo je na probu u Galatasaraj. Turci ga nisu videli kao potencijal pa su otišli u Madrid. Proba u Realu trajala je deset minuta, naravno da je prošao!

Mirku Mićku Milićeviću je dobro poznata familija koja je iznedrila više košarkaša ekstra klase. Braću Petrović, Acu i Dražena, potom, Dejana Bodirogu pa Milenka Savovića, svi imaju zajedničke korene. Pored nadarenosti za basket Mićko ima još nekih darova ili “moći”. Već je govorio da je Draženu Petroviću kazao šta će mu se dogoditi. Mislimo na saobraćajnu nesreću u kojoj je nažalost nastradao. Veoma mu je žao zbog tragičnog gubitka velikog igrača, ali evo još jedne zanimljivosti. Pala je opklada između Dražena i Mićka ko će dati više poena na jednoj utakmici. Izgubio je opkladu jer ga trener nije uvodio u igru do šesnaestog minuta. Dražen je ubacio 41, a Mirko dva poena manje.

Milićević ima lepo mišljenje o čačanskoj školi košarke. Borac i ostali klubovi iz Čačka lansirali su plejadu vrhunskih igrača. Dragan Arsić je bio čudo. Željko je služio vojsku u Zagrebu pa su se družili u gradu. Imao je jednu od najdužih karijera u Evropu, igrao je profesionalno 25 godina, u šest najjačih košarkaških zemalja u Evropi. Od Izraela, Rusije, Grčke, Španije,  Italije i Turske. Debitovao je za prvu ekipu Crvene zvezde sa 17 godina. Nalazi se na sedmom mestu strelaca na derbijima, Zvezda – Partizan, postigao je Partizanu 38 poena.

Govori devet jezika i daje odgovore na naših pet pitanja:

1.Da li se sećate i još uvek družite sa drugarima iz detinjstva?

“Naravno, imam drugove iz detinjstva sa kojima sam u kontaktu. Recimo, moj kum Mihajlo Ilić, sportski radnik, zajedno smo odrastali i takmičili se dok sam živeo u legendarnoj Gajdobri”.

2.Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport i koji?

“Bavio sam se fudbalom, bio sam golman, a posle igrao rukomet i imao otvoren put da uspem, ali sam krenuo sa košarkom kada sam imao petnaest godina, a već sa šesnaest otišao u Crvenu zvezdu”.

3.Ko Vam je bio sportski idol, a uzor od prijatelja, u danima odrastanja?

“Sportski idoli bili su mi Dragan Kićanovic i Dražen Dalipagić. Filmski Dragan Gaga Nikolić, lično sam ga poznavao, uz vliko uvažavanje, a Gaga je bio veliki Zvezdaš. Uzor od prijatelja mi je bio pokojni Zoran Kurteš, koji je bio selektor srpske reprezentacije u rukometu, i moj saigrač u Gajdobri. Način na koji je shvatao život i njegovi pogledi na sport su me opčinjavali. Kada je muzika u pitanju voleo sam Dina Merlina”.

4.Koliko je, u današnje vreme, važno biti human i šta najčešće nekog motiviše da bude plemenit?

“Humanost čovek mora da nosi u sebi, ma da se rodi sa tim”.

5.Kojim dobrotvornim akcijama se najradije odazivate, dobrotvornim koncertima, predstavama, utakmicama, slanjem humanitarnih SMS poruka, donacijama…?

“Odigrao sam prilično humanitarnih utakmica, najčešće za bolesnu decu”.

Bonus pitanje: Na koje profesionalne obaveze ste trenutno fokusirani, malo o poslovnim obavezama. Šta Vas najbolje opušta, muzika, knjiga, druženje sa porodicom, prijateljima, molitva, šetnja, priroda, cveće, kućni ljubimci, neki hobi…?

“Imam svoju košarkašku akademiju na terenima OKK Beograda u ulici Zdravka Čelara 12. Neće biti neskromno ukoliko kažem da sam otkrio Luku Dončića i odveo ga u Real Madrid. Takođe, Filip Raičević iz Baskonije pozvan je u našu reprezentaciju do 17 godina. Treniram mlade igrače, stvaram košarkaše i šaljem ih u Evropu. Košarka je moj život i srećan sam da je tako. Rođen sam na Svetog Iliju i u molitvama sam svaki dan. Svu moju decu, koju treniram, učim da budu pobožni, dobri i kvalitetni ljudi. Da završe školu i na četvrtom mestu je basket, ako je izvodljivo. Puno mi je srce kada vidim da moja deca, koju treniram, napreduju svakog dana. Odlazim na njihove utakmice da ih bodrim i budem uz njih.

U reprezentaciji veterana pored mene igraju Petar Naumovski, Savo Milošević, Slađan Stojković, Bogdan Obradović, tehniko je Kiki Lesandrić…i još nekoliko mojih dragih prijatelja zubara, advokata, itd”.

Moj omiljeni kućni ljubimac, maca, a zove se Nadal.

 

Đurđe Mečanin