Novi trener Borca 1926 Zoran Kostić govorio je u najavi meča protiv Trajala da bi pobeda u tom duelu mogla biti prekretnica sezone za njegov tim. Nakon velike borbe ostvarena je minimalna pobeda, a jedini gol postigao je Jevtović udarcem sa 11 metara u 81. minutu utakmice.
Na očajnom terenu Gradskog stadiona u Čačku igrao se prilično neinteresantan meč, što je i možda bilo očekivano imajući u vidu važnost duela, pre svega za momke u crveno-belim dresovima. Osećao se grč u njihovoj igri, iako su stvorili par izglednih šansi.
U 75. minutu Trajal je ostao sa igračem manje na terenu zbog drugog žutog karona Jua, i to kao da je bio znak za izabranike Zorana Kostića da krenu u odlučnije napade – na sve ili ništa. Najpre je u 78. minutu viđena odlična šansa, ali je udarac glavom Kojića završio tik pored leve statiive golmana Trajala.
Samo dva minuta kasnije, nakon jednog, u prvi mah se činilo bezazlenog duela u kaznenom prostoru Kruševljana, ponovo je Kojić krenuo na ubačenu loptu, stigao da je izmakne pre nego što je na njega nepropisno startovao jedan igrač gostujućeg tima, a sudija Darko Jeknić odmah je pokazao na belu tačku.
Siguran strelac bio je Jevtović koji je golmana poslao u jednu, a loptu u drugu stranu, za veliku radost igrača i navijača, ali i svih članova strućnog štaba i rezervih fudbalera. Kao da je svima u tom trenutku pao teški kamen sa srca.
Međutim, da srca ipak još neko vreme ostanu zaleđena pobrinuli su se Borčevi odbrambeni igrači koji su skrivili prekršaj na nekih 18 metara od Stanićevog gola duboko u sudijskoj nadoknadi. Idealna pozicija za dobrog izvođača slobodnih udaraca. Bio je to bukvalno poslednji pokušaj fudbalera Trajala. Na sreću, udarac je izblokirao “živi zid“ i veliko slavlje moglo je da počne.
Borac je sada pretposlednji preskočivši Ušće, koje, doduše, ima utakmicu manje. Za Čačane je ovo bio prvi trijumf još od 8. kola, kada je 14. septembra savladano Jedinstvo u Ubu.
U narednom kolu Čačani gostuju upravo Ušću na Novom Beogradu.