Za osobe sa invaliditetom svaki oblik inkluzije važan je na svoj način i ima nezamenjivu ulogu u promovisanju kvalitetnog i dostojanstvenog života. Učešće u kulturnom i sportskom životu je snažan motiv za rušenje barijera, jer se na taj način motiviše duh i jača svest o sopstvenim pravima i mogućnostima. Inkluzija dobija na značaju tek onda kada se izbriše razlika između osoba sa invaliditetom i osoba bez invaliditeta, odnosno kada učešće u kulturnom i sportskom životu nije privilegija ovih drugih.
U svetu sporta, invaliditet nije prepreka za postizanje odličnih rezultata. Dokaz za to su i uspesi Tanje Mikašević, reprezentativke Srbije u stonom tenisu za osobe sa invaliditetom, koja je sa državnih i međunarodnih takmičenja u Čačak donela brojne medalje. Bivša košarkašica nije odustajala od svojih sportskih snova ni kada je bilo najteže, samo je promenila teren.
Foto: Tanja Mikašević
“Od najranijeg detinjstva volim sport. Jednostavno sam sportski tip.Sport utiče na naše fizičko stanje, aktivni ste, lakše funkcionišete kroz sve sfere života. Putovala sam, upoznala prijatelje za ceo život. Stekla sam i neka nova iskustva, ne samo sportska vezana za stoni tenis, već životna koja su me učinila jačom. To je jedna vrsta dokazivanja. Na svakom treningu učite da budete uporni, da morate raditi punom snagom. Osobama sa invaliditetom preporučujem da se uključe u neki sport. Imaće mirniju psihu, dolaziće do novih saznanja razmenom iskustva. Mogu da imaju i neka druga interesovanja, ali meni sport leži, prija”, kaže Tanja koja se hrabro hvata u koštac sa izazovima na sportskom terenu i van njega.
Umetnost i sport ne poznaju granice i ne prave razlike među ljudima . Umetnost se može konzumirati na više načina i uz pomoć različitih čula, pa je tako dostupna i osobama sa invaliditetom u svim njenim oblicima. Mogućnost osobe da se izrazi u raznim umetničkim pravcima je pravo za koje bi svi trebalo da imaju jednake prilike u ostvarivanju. Kroz umetnički rad dolazi se u kontakt sa svojim podsvesnim sadržajem, sa najdubljim emocijama, sa mogućnošću da izrazite svoje autentično biće.
Za Branka Paunovića , crtanje je ljubav iz detinjstva. Grafitna olovka, i parče papira uvek su bili dovoljna inspiracija za ovog Čačanina.
Foto: Branko Paunović
“ Mene je oduvek privlačio taj stvaralački ambijent, ta mogućnost da nešto sam napravim, ali i da napredujem. Kada nacrtate nešto i posle mesec dana vežbanja, uvidite da ste napredovali, da ste usavršili svoj rad, to je dobar osećaj. Nekad se zanesem pa radim po nekoliko sati a da to i ne primetim. Proleti vreme. Kroz rad nestane sva negativna energija koju ima svako od nas. Stvaralaštvo predstavlja način da se prenesu emocije, podstakne razmišljanje, a u grupi ostvari povezanost i osećaj pripadnosti”, kaže Branko.
Upravo umetnici sa invaliditetom su ti koji ukazuju na diskriminaciju prisutnu u društvu, na realne i iskrene slike života sa invaliditetom, kao i na potrebu izjednačavanja prava kroz umetnost. Dragana Maksimović, iz Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, ističe da je svaki vid bavljenja kreativnim radom značajan.
Foto: Dragana Maksimović
“Želja nam je da se i drugi ljudi upoznaju sa radom i kreativnošću osoba sa invaliditetom. Od nas se najčešće to ne očekuje, ali kada nešto postignemo, to bude veoma značajno i dovodi do razbijanja stereotipa i predrasuda. Satisfakcija svakako postoji, osećaš se bolje, jača se samopouzdanje, jer nas kroz stvaralaštvo zajednica doživljava kao jednako vredne i ravnopravne članove društva”, ističe Dragana.
Kultura ima značajnu ulogu, ne samo da osnažuje osobe za izražavanje kroz umetnost, već utiče na klimu u društvu i smanjuje predrasude i diskriminaciju. Kroz umetnička dela stvara se i slika društva, a umetnost bi trebalo da odigra ključnu ulogu u procesu senzibilizacije najširih grupa.