Piše: Miloš Timotijević, istoričar
ČAČAK – Epitet “legenda“ obično se navodi za osobe koje su neprikosnoveni autoritet u oblasti kojom se bave. U kontekstu modernog društva sport je omogućio da mnogi pojedinci javno demonstriraju igračke veštine, fizičke sposobnosti i psihološku pribranost (u stalnoj napetosti suparništva sa rivalima), što obezbeđuje poseban status u društvu. Tako je tradicionalan epitet “legenda“, što je uvek priča o osobi koja je uradila nešto nesvakidašnje, dobio novi život, jer su sportisti dobili značajnu ulogu u uobličavanju kolektivnog iskustva (modernog predanja) kojim se potvrđuju i prenose vrednosti određene zajednice.
Jedan od ljudi koji u Čačku sa pravom nose epitet legende svakako je i Milan Peca Petronijević, koji je za pola veka bavljenja košarkom u Čačku, najpre kao igrač, potom trener i funkcioner, ostavio neizbrisivo sportsko nasleđe.
Porodica Petronijević poreklom je iz Prijevora kod Čačka. Spadaju u najstarije familije ovog sela i slave Sv. Nikolu. Momir Petronijević oženio je Julku Bogosavljević iz istog sela, i 1949. preselio se u Čačak gde su mu se rodila deca. Ćerka Svetlana završila je matematiku koju je preko 30 godina predavala u Mašinskoj školi. Sin Milan rodio se 14. novembra 1950. dok su stanovali u Obilićevoj ulici. Kao i mnogi budući košarkaši Čačka išao je u Osnovnu školu “Milica Pavlović“, potom je završio Gimnaziju. Višu ekonomsku nije okončao, najviše zbog aktivnog bavljenja sportom.
Najpre je voleo fudbal, tako da je košarku počeo da trenira tek sa 15 godina kod Miodraga Marjanovića Marjana, i ubrzo postao je član prvog tima KK Železničar iz Čačka. Bilo je to vreme kada je čuveni trener Predrag Prevo Vučićević (1937-2002) podmladio tim Železničara sa Petronijevićem, braćom Strugarević, Krivokapićem, Vujoševićem, Matovićem, Spasovićem, Raškovićem, koji su igrali uporedo sa starijim igračima, braćom Joksić, Stojanom Kačarom, Smiljanićem, Cicvarićem. Inače Prevo Vučićević je bio trener Železničara pune 22 godine i svojim radom stvorio je niz izuzetnih košarkaša u Čačku. Krajem šezdesetih godina XX veka to su osim Pece Petronijevića bili Dragan Kićanović, Vukašin Spasović, Miloš Bohinjac, Zoran Biorac, Raško Rašković, Predrag Timotijević, Dragan Vuković, a sredinom sedamdesetih Vlade Androić, Rade Šljivić, Milan Kurćubić, Draško Vučetić, Savo Kovačević, Dragan Ranitović i niz drugih igrača.
Tako je početak trenerske karijere Preva Vučićevima istovremeno bio i početak košarkaške karijere Pece Petronijevića u KK Železničar za koji je odigrao ukupno 12 prvenstava (1967-1979). Zbog visine je najpre počeo kao centar, da bi kasnije igrao i kao krilo, bek, plejmejker.
Uporedo sa igranjem za seniorski tim, Milan Petronijević je 1969/1970. sa juniorima Železničara osvojio prvo mesto u Srbiji, i bio je prvi strelac na završnom turniru koji je organizovan u Čačku. Žele je pobedio Partizan i Radnički iz Beograda, potom i Slogu iz Kraljeva. Prethodno su na polufinalnom turniru u Užicu pobedili domaću Slobodu i Crvenu zvezdu. Bila je to prva titula koja je osvojio Žele.
Sa seniorima Železničara Milan Peca Petronijević osvojio je 1976. prvo mesto u Drugoj saveznoj košarkaškoj ligi Jugoslavije i učestvovao je na kvalifikacijama za ulazak u Prvu ligu. Iako nisu uspeli, košarkaši Železničara potvrdili su da je košarka zaista najvažniji sport u Čačku.
U svojoj dvanaestogodišnjoj igračkoj košarkaškoj karijeri Milan Petronijević je postigao oko 3.400 koševa za Žele. Pored Miodraga Marjanovića, Dragana Kićanovića, Radoslava Šljivića i Radisava Ćurčića uvršćen je u Želovu “idealnu petorku“.
Posle igračke karijere najpre je bio sekretar Železničara (1978-1989), zatim i trener. Zapravo, trenerskim poslom počeo je da se bavi još 1972. dok je bio igrač, kada je radio sa mlađim kategorijama igrača. Bio je i polaznik trenerskog kursa u Kalni kod Knjaževca 1974, na kojem su prisustvovali kasnije veoma poznati i uspešni treneri Boža Maljković, Bato Đorđević (otac Saše Đorđevića).
Peca Petronijević je zamenio Preva Vučićevića na mestu trenera prvog tima Železničara, i taj posao obavljao je u više navrata (1989-1993, 1998-2007, 2008-2010). Pauze u treniranju Žela provodio je najpre kao pomoćni trener u Borcu (1993-1997), a zatim i prvi trener (1997-1998). Imao je i stalni radni odnos u KK Borac (1993-2002). Od 2002. do 2015. ponovo je u Železničaru.
Vodio je i tim Borca na zabavnoj manifestaciji “košarkaški maraton“ jula 1994. godine, svojevrsnom karnevalu, kada su puna 24 sata igrali sa Železničarem koga je tada vodio Miloš Bohinjac. Na kraju je Borac i pobedio (1677:1658).
Trenerski rad sa mlađim kategorijama košarkaša Železničara (koje je vodio uporedo sa treniranjem seniorskih ekipa) doneo je najviše uspeha Peci Petronijeviću. Trenirao je mladi tim Železničara koji je 1982. igrao finale Kupa Jugoslavije. Iste 1982. juniori Železničara pod njegovim vođstvom bili su treći u Srbiji, kadeti su 1986. bili finalisti prvenstva Srbije, a juniori su 1988. postali prvaci Srbije i vicešampioni Jugoslavije. Milan Peca Petronijević trenirao je oko 1.000 dečaka iz Čačak i na taj način ostavio zaista neizbrisiv trag u istoriji sporta svoga grada. Među mladim igračima koje je trenirao bio je i Radisav Ćurčić, jedini Čačanin koji je igrao u NBA.
Posle pola veka provedenih u košarci, u penziju je otišao 2015. godine. Proglašen je za trenera godine u Čačku (1988). Od sportskih novinara Čačka 2011. dobio je i nagradu “za višedecenijski rad na terenu i oko terena“. Pre više od jedne decenije (2011), zajedno sa Radmilom Mišovićem i Zoranom Biorcem pokrenuo je i ideju da se u Čačku osnuje Muzej košarke.
Milan Peca Petronijević oženio je Snežanu Kovačević, koja je uspešno igrala košarku za Borac, potom i za Voždovac iz Beograda. Aktivno igranje je napustila zbog studija prava koje je završila u Beogradu.
Milan i Snežana dobili su dvoje dece. Ćerka Jelena postala je farmaceut i uspešno je igrala košarku za čačanski Gradac. Sin Dušan 11 godina je igrao košarku za čačanski Železničar. Danas radi kao informacijski inženjer. Dušan je oženio Jelenu Tomašević, koja je takođe igrala košarku i sa kojom je dobio dve ćerke.
Kao i prethodnih sedam decenija Milan Peca Petronijević, koga svi znaju kao upornog, doslednog i principijelnog čoveka, sa svojom najbližom familijom živi u porodičnoj kući u Ulici Cara Lazara i brine se o unukama za koje nada da će postati sportisti.